Nakon 15 godina rada u razvoju ljudi i organizacija, delimo ključne uvide u razvoju sopstvene – porodične firme, u toku najveće krize koju smo iskusili.
Pandemija, razvoj, izazovi...
Life&Mind Studio SEE postoji na regionalnom tržištu već 15 godina. Od različitih razvojnih programa posvećenim pojedincima, do većih korporativnih projekata i autorskih programa.
Celu deceniju, Tamara Vlahović, PCC je samostalno upravljala kormilom organizacije i sprovodila strateške promene – nekada i na nesvesnom nivou. Bilo je dosta kolega, saradnika i eksterne podrške u međuvremenu. Uspeh je bio prisutan, ali se sporo materijalizovao – barem za moj ukus.
Pred pandemiju, shvatile smo da su se potrebe naše ciljne publike, apsolutno promenile – a da je ekosistem sve pogodniji za uslužne delatnosti poput naših.
Najbolji primer toga je novi talas koučing hobista, “I told you so” savetnika i “Pomažem ti” Instagram koučeva bez formalnog zvanja i bez (ili ograničenog iskustva) i znanja (no shame in that).
Ako se vodimo premisom “znanje se deljenjem umnožava” – logično je da će, pogotovo tokom takve krize, kada su nam osnovne delatnosti ugrožene – doći do skoka u drugim / novijim delatnostima, uslugama i proizvodima.
Tu dolazimo do prvog ključnog uvida za našu firmu:
Pandemija nas je osvestile - da nije više toliko bitno - ŠTA na tržištu plasiramo. Već KAKO to radimo!
Imajući to u vidu, i uz aktivno istraživanje tržišta i naše publike, odlučujemo da u 2020. godini sprovodemo totalnu reorganizaciju biznisa. Mojim zvaničnim preuzimanjem funkcije operativnog menadžera, započeli smo proces automatizacije, digitalizacije i optimizacije poslovanja (volim ove velike reči).
Kako tačno? 🧐
- Prebacile smo se na digitalno poslovanje. Sve što ikada možete zamisliti kao običan dnevni task – mi ga sprovodimo online. Od arhive, dokumentacije, potpisivanja, do ponuda, sastanaka, plaćanja, fakturisanja. I to funkcioniše kao švajcarski sat. Sa letovanja ili zimovanja, sa proslave, ili iz obližnjeg kafića – sve što mi ikada može biti potrebno za rad – nalazi se na mom telefonu, iPad-u, laptopu. Za mali biznis od cca 6 zaposlenih – ovo je bila infuzija za dalji razvoj.
Hajde da se upoznamo!
- Odradile smo tranziciju na digitalnu Bazu Znanja i automatizovale proces ažuriranja – te svaki polaznik bilo kog našeg programa (NLP, Design Thinking, Koučing Akademija, Train the Trainer, Mindfulness, i još 50+ programa.) na svoju mejl adresu, po prijavi – dobija pristupne podatke za Bazu Znanja, koja se automatski ažurira nakon svakog modula / susreta – i o tome biva obavešten putem mejla. Ja povremeno tamo nešto kliknem, proverim, isključim – mirne glave.
- Ništa ne radimo “pre-recorded” i uz svaki projekat nudimo online stream. Pandemija nas je naučila da granice ne postoje – pogotovo za naše iz dijaspore. Zašto ne iskoristiti postojeću infrastrukturu i pružiti priliku i ljudima iz inostranstva da prisustvuju programima? Njima ostaje snimak svakog susreta za dodatno korišćenje – a nama, prilika da sa njima učimo nove stvari i širimo mrežu klijenata koje možda fizički – nikada ne bismo „dotakle“. Zašto ne pre-recorded? Zato što 90% znanja dolazi iz razmene iskustva i primene istog u praksi. Zato se i dešava da ljudi prođu neke radionice, edukacije, treninge – odgledaju snimak, isključe svoj uređaj – i nastave dalje po starom. Nema snimljenih treninga, video lekcija, super interesantnih „udica“ – snippeta. Jok. Nema. Vodimo se idejom (a za neke ideologijom) – da ljudi zaista dolaze zbog tog znanja i iskustva (a ne da ispoštuju politiku firme ili se pohvale na Instagramu kako rade na sebi) – te svakog od njih, i svaki naš projekat shvatamo VEOMA ozbiljno. Zamislite da se sada školovanje bazira na tome da se unapred snime časovi iz sociologije, matematike, biologije, itd. – i da je na đaku (uzrasta od 6 do 18 godina) šta će sa time da uradi. Vrlo verovatno da u tom scenariju, niko ne bi mogao da pročita jedan ovakav poduži post.
- Negujemo svoje klijente i ne gledamo ih kao brojke. Da se razumemo odmah – jasno mi je da postoje veliki sistemi i multinacionalne konsalting firme kojima ovakav pristup nije realan. Baš zato i stremimo ka tome da budemo autentični i pružimo premium iskustvo. Svaki naš polaznik edukacija, ima personalizovani pristup uz opciju BESPLATNE konsultacije i koučing sesije. Svačiji rast i razvoj se prati individualno, rade se evaluacije i pružaju preporuke za dalji razvoj. I to je ona RAZLIKA koja pravi RAZLIKU. Često umem da kažem na treninzima da iz Life&Mind-a nikada neće izaći „monstrumi“– bez loše namere prema monstrumima. Jednostavno, poštujemo ekologiju, držimo se najviših etičkih i moralnih standarda i želimo da budemo slika i prilika naše profesije kao onoga što jeste i može biti – a ne kako je percipirana (i veoma stigmatizovana) zbog drugih.
Sve ovo nas je dovelo do toga da odradimo struktirisani rebranding, pomoću kog smo dodatno osnažile naše vrednosti, misiju i viziju.
Kao treneri, koučevi i konsultanti – često nam se desi da se zaglavimo u vrtlogu operative – i same ne iskoristimo znanje i iskustvo koje imamo. Zato smo napravile dogovor da se na polugodišnjem nivou, sastanemo na jedno-nedeljnom DT sprintu.
Glavna pitanja koja su nam na zidu su:
- Šta može više, bolje, drugačije?
- Kako da autentičnost, poverenje, podršku i kolektivnu inteligenciju, dodatno osnažujemo kroz projekte?
- Da li smo i koliko spremne da rizikujemo novim uslugama?
- Šta tržištu fali – i kako te potrebe možemo da zadovoljimo?
Evo i drugog ključnog uvida za našu firmu:
Ako nam je jasno KAKO da dođemo do određenog cilja, ili KAKO da rešimo problem - znamo li ZAŠTO to radimo?
Šta sve ovo znači za nas?
I kako vas i vašu porodičnu
firmu može da osnaži sve ovo?
- Porodična firma znači porodične vrednosti. I to važi za sve i svakoga – bez premca. Ono što jeste, što živite, što dišete – odraziće se na vašu firmu. Vodeći se idejom da „riba smrdi od glave“, razmislite o problemima i izazovima sa kojima se susrećete u svom poslovanju i da li oni – potencijalno, predstavljaju problem koji dolazi od ljudi koji čine tu firmu.
- Čuvamo jedni drugima leđa. Porodica znači bezuslovna ljubav, a ujedno i najoštriji feedback. Onog momenta kada naše aktivnosti, ideje i akcije – postaju nekorisne ili neproaktivne – jedna drugu zaustavimo, centriramo i fokusiramo. Ovde su na snazi gorepomenuta pitanja: Zašto nam je to važno i šta može više, bolje, drugačije?
- Kvalitet ne sme biti upitan. Izgovor – mi smo mala firma, mali smo tim, raštrkani smo na sve strane – nije nešto što prolazi na tržištu. Ukoliko radite nešto – pružate neku uslugu ili proizvodite proizvod – podsetite se zašto to radite i kakav kvalitet pružate kroz isti. Ovo je ključna stavka za mene. Iako smo dostigle uspeh u tome da se – bez velikih marketing budžeta, sales specialist-a i masovnost – klijenti organski javljaju i preporuke za nas dele konstantno – ne ugrožavamo naš kvalitet time što organizujemo grupe od 100+ ljudi, realizujemo treninge svaki dan, ili „štancamo“ iste projekte za različite kompanije. Svaki naš otvoreni trening ima 15 mesta i tu se zaustavljamo. Važi pravilo „ko prvi devojci, njegova devojka“. U radu sa korpo klijentima – izlazimo na teren, radimo procenu stanja, komuniciramo sa svim stakeholder-ima, i tek tad pravimo tailor-made ponudu. Iziskuje vremena, resursa, ne isplati se uvek – ali podržava naše vrednosti, misiju i viziju.
- Konstantno se razvijamo, učimo i delimo. Pored svih edukacija koje i same prolazimo, različitih Master Studija koje smo upisale i uspešno završile, kroz naše ruke prolazi dvadesetak novih naslova mesečno. Konstantno radimo istraživanja. Svi zaposleni prolaze kroz dodatne edukacije. Ja se, na primer, trenutno spremam za doktorat. Radimo različite projekte, pomeramo sopstvene granice. Rast isto ne sme biti upitan. Volimo ljude koji se bave istim poslom kao i mi, i od njih isto tako učimo. Jednostavno – ciklus učenja kod nas se nikada ne završava.
- Slušamo klijente – zapisujemo – iteriramo. Ovde ide modifikovana narodna poslovica: „Ko menja, ne boji se gladi.“ Niko se naučen nije rodio. Ponosu nema mesta u porodičnoj firmi. Izbacite ga iz torbe pred ulazak. Hvala.
- Za kraj – svako od nas zaista neguje ono dete u sebi. Šalimo se, na svoj račun. Trudimo se da ljude podsećamo da smo i mi sami, ljudi od krvi i mesa. Da smo i mi učili, padali, rasli, preispitivali. Normalno je. Svi koji vam kažu drugačije – lažu.
Nije lako odvojiti posao od privatnog života.
I ja sama mislim, da ne postoje dve ličnosti u nama. Iako imamo više identiteta na dnevnom nivou (roditelj, partner, dete, nadređeni, čistačica, spremačica, pevačica…) nije realno iste odvojiti.
Pitanje je balansa. I na njemu i dalje radimo.
I dalje se svakodnevno svađamo za povišice, pričamo o poslu dok se vozimo kući, pričamo o neopranom vešu u kancelariji, o tome ko će pokupiti babinu pitu, ko će kome sipati gorivo. Normalno je. 😊
