Umesto da „trošiš vreme“, investiraj ga, pametno!

Vreme nije rastegljiva kategorija!

Vreme (ni)je novac!

 Šta je vrednije od novca? Odgovor na ovo pitanje se krije u tekstu.

Aktuelna tema do pre par dana bila je „vreme i kako upravljati istim u cilju efikasnosti i efektivnosti“, par dana kasnije isto pitanje u drugačijem kontekstu. Kako upravljati vremenom sada, kada se čini da ga imamo na pretek? Posebno sada, kada imamo vremena ali i ograničenu slobodu kretanja.

Pre no što saznate nešto novo o sebi i sopstvenom upravljanju vremenom, da li ste znali da je jedina mera istine šta god da radimo – korisnost. Iako se često sama reč „korisnost“ izvlači iz konteksta i tumači pogrdno (stoga, ako nam je nešto korisno, mi smo dakle koristoljubivi, što se ne uklapa u naš sistem vrednosti i verovanja, moralnog ponašanja u kome, ako smo koristoljubivi  to nam je velika mana, prepreka i smetnja, da imamo funkcionalne odnose) pa se čak i sama reč sve manje koristi. 

Niko nas ne može prevariti, kao što sami sebe možemo lagati. A lažemo najpre o vremenu.  Lažemo često, neki više neki manje, generalno lažemo, za sve i svašta, za sitnice ponajviše,  lažemo nama drage ljude, porodicu i prijatelje. Pa tako, najčešće lažemo da ne možemo da se vidimo sa njima jer „nemamo vremena“, a ustvari nam je dosadno da budemo sa njima, pa nam je glupo, jednako i žao da im kažemo da nam trenutno nisu u fokusu, da nam nije „od koristi“ to vreme koje ćemo provesti sa njima. A ustvari nije do vremena, do prioriteta je i do priča koje pričamo, kad smo zajedno. A i znamo da nas vole, pa će nam oprostiti jer „nemamo vremena“, trenutno za njih. A i oni, baš zato što nas vole, imaju razumevanja. Ponekad i previše. 

I šta ćemo sad, kada svi znamo da smo koristili sporadično „bele laži“?  

Vraćamo se na početak i podsećanje na vreme u kome imamo izbora. Uvek imamo izbora, pa tako možemo  da nastavimo da lažemo (sebe/samim tim i druge) ili da ovo vreme u kome su na snazi mere „prolećnog raspremanja“ iskoristimo jednako dobro i sredimo sopstveni život i odnose,  paralelno dok sređujemo  fioke i tražimo red na policama, da pospremimo i  ono što gotovo nikad nismo činili ovako i na ovaj način, preuzimajući odgovrnost za sopstveno ponašanje. Možda u stanu i nema toliko plakara i polica za sređivanje, i možda ćemo ovog puta imati više vremena da se pozabavimo i sobom i sopstvenim potrebama u cilju razumevanja vremena i raspodele istog.  

Vreme niko nije  izgubio, da bi ga ti pronašao, vreme za sebe se stvara ljubavlju prema sebi.

Možete da iskoristite koučing alat zvani točak života, za brzu analizu trenutnog stanja.

Prvo popunite polja po slobodnom nahodjenju, a onda skalirajte trenutno stanje

Drugo, imajte u vidu novonastale ili novootkrivene potrebe, na primer: briga o sebi , briga o sopstvenom zdravlju, nada i vera, tihovanje i molitva, čitanje.

Šta biste vi dodali na svoju listu?

Jedan od načina kako upravljati svojim vremenom je pogled na vaš točak života i kratak feedback. Iz istog možete da otkrijete puno toga o sebi. Ovo je jedan od alata koji je tzv. brza analiza trenutnog stanja i osećanja. Često nismo sigurni u ono šta želimo, a rukovodimo se i pričamo uporno šta ne želimo, kao i kada govorimo koliko smo „zaglavljeni“, pre no što napravimo prvi korak u željenom pravcu.

Imajte na umu strpljenje i fleksibilnost dok ostvarujete korak po korak svoje želje. Vreme ne radi za nas, kada želimo previše ili prebrzo ostvarenje pojedinih želja, naprotiv. Jedan od najvećih zadataka današnjice da svakao za sebe istraži i otkrije svoju dinamiku i nauči kako da je poštuje. 

Kako tačno?

  1. otkrij čemu težiš , a gde ti je najčešće fokus,
  2. da li i koliko (dugo) možeš da budeš sam? 
  3. napravi kratkoročne planove, kako se ne bi doveo u stanje nekorisnog i nefunkcionalnog ponašanja, i još kako bi iskoristio maksimum u trenutnoj situaciji,

 (jer u protivnom kada prođe vanredno stanje, nećemo imati vremena da nadoknadimo propušteno. Svi znamo, čak i ptice na grani da se vreme  ne može nadoknaditi, pokloniti ili pozajmiti, stoga ni kupiti, ali se zato može raditi na prevazilaženju nekorisnih navika, razumevanju sopstvenih potreba  koje se kriju posebno iza nekorisnog ponašanja kao i pronalaženju načina da sačuvamo svoju energiju.

Drugi način upravljanja vremenom je torba sa alatom:– podsećanje  na svoje sposobnosti, talente i veštine koje smo zaboravili ili koje nam se podrazumevaju u cilju unapređenja neke od životnih sfera. 

Treći način upravljanja vremenom je prevazilaženje loših i nekorisnih navika, posebno u cilju podizanja energije na viši nivo, kako bi vreme radilo za nas.

Kada mislim, govorim i radim usklađeno i vreme se proširi.

„Majstor nikad ne laže, samo odlaže“,  naječešća izjava kojom potvrđujem sve prethodno.  Majstor odlaže zato što:

  1. bira šta mu je korisnije da radi u određenom trenutku kako bi usmerio svu svoju pažnju,
  2. bira jednako da zadovolji potrebe kako klijentove, tako i sopstvene u cilju efikasnosti i efektivnosti određenog trenutka,
  3. bira kako da sačuva energiju i fokusirano završi započeto.

Vreme nije rastegljiva kategorija. 

Vreme (ni)je novac, i baš zbog toga, razmisli koliko vredi tvojih 5 minuta?

Da li ste znali da postoji  potreba da se  svuda u svetu vreme meri  i izražava na jedinstven način, pa je tako cela zemaljska kugla podeljena na 24 časovne zone.  Zanimljivo je da apsolutno svi imamo isto vreme na raspolaganju, iako se čini kako neki  ljudi uspevaju da za manje vremena postignu više. Postavlja se pitanje- kako im to plazi za rukom?

Naišla sam na interesantne podatke: ukoliko uzmemo za primer da je prosečni  ljudski život  60 godina, čovek potroši 20 godina spavajući, na jelo mu ode oko 4 godine, na čitanje oko 2 godine, na ličnu higijenu oko 9 meseci, šišanje oko mesec dana, obuvanje oko 8 dana. 

Trajenje  vremena je relativno, pa tako zavisi i od onoga kako se osećamo  u određenom trenutku. Tako nam sekunde mogu trajati kao čitava večnost, kada iščekujemo važne vesti, ili da nam sati prolete kada radimo nešto u čemu beskrajno uživamo.

Vreme je zapravo način na koji možemo da razumemo kakav odnos imamo prema sebi, kako komuniciramo sa sobom i spoljnim svetom. Pa je tako razumevanje odnosa koji imamo prema vremenu podjednako važan u cilju razumevanja, potom i komuniciranja sopstvenih želja, potreba, rituala i navika, učenja i jednako važno održivosti energije kroz dobro stanje organizma. 

Iako smo skloni da poistovećujemo potrebame sa željama, zajedničko im je da o njima ovih dana pričamo sve tiše, gotovo šapatom, kao da nije politički korektno da želimo, kao da je uz „vanredno stanje“  greh da imamo pravo na sopstvene potrebe.  

Primećujem dve krajnosti :

  1. kako se jedni snebivaju, pa ili pričaju nevoljno ili radije ćute i trpe, 
  2. dok drugi, slobodno i javno komuniciraju, demonstrirajući  svoje osnovne potrebe.

 Svakodnevno potvrđujem  kako telo voli pokret, koliko samo voli kretanje, voli prirodu,  jednako kao i slobodu mišljenja i govora. Telo voli da je angažovano, da bi bilo „u toku“( imalo kapaciteta da energijom i snagom odgovori na sve zahteve koje imamo)

Podsećanja radi:

Potreba za nečim uključuje neophodnost onoga što nam treba, pa je i zadovoljenje iste, nužno za preživljavanje, opstanak ili sam život.  (kiseonik, hrana, voda, fizička aktivnost, san…)

Želja je pak osećaj čežnje ili nade, u očekivanju pozitivnog ishoda vezano za objekt  čežnje ili nade.

(pa tako svi želimo da smo voljeni, prihvaćeni, uspešni, priznati…)

Četvrti način upravljanja vremenom je razumevanje energije i snage koju svako ima. Sve oko nas zahteva energiju, uključujući i nas same. Energija nas pokreće. Energija nas predstavlja. Svako od nas ima svoju energiju koju nažalost rasipa nemilice, bez ideje  o pravilnoj raspodeli. 

Mi tačno znamo kad i na koji način treba dopuniti bateriju na telefonu, i to činimo obavezno, nedozvoljavajući sebi da ostanemo i sekundu bez  svog aparata, kako bi bili na „režimu dostupnosti svima i svemu“, dok jednako sebe iscrpljujemo do maksimuma, zaboravljajući kako da dopunimo sopstvene baterije.  

Kako napuniti sopstvene batrerije je pitanje vredno promišljanja, iako zahteva vreme,  vodi ka otkrivanju smisla i svrhe u sopstvenom životu. Posvetite ponovo vreme otkrivanju svih onih malih, jednostavnih stvari koje vas usrećuju i ispunjavaju zadovoljstvom, jer se u njima kriju pravi rezervoari energije. U situacijama u kojima demonstriramo svoju jedinstvenost, posebnost i autentičnost, kada smo proaktivni, fokusirani na određeni rad, koji je možda nekad u detinjstvu bio hobi, kada smo ponešeni idejom uživali toliko da smo zaboravljali na vreme.

Energiju dodatno rasipamo uslovljavajući se sa svim onim što „moramo i trebamo“svakodnevno, kao da nam nije prethodno dovojno ispunjena „to do“ lista, štaviše, nastavljamo sa odlaganjem sopstvenog života sa čuvenim rečima koje koristimo: „samo još, ako..onda..kad..“, i koje nas podsećaju na određenu nedovoljnost u datom trenutku, šta god to bilo. (vreme, novac, diploma, novi auto, stan, ljubav, partner) 

Za kraj ostaje učenje, kao šestaključna stvar za razumevanje vremena u kome „svako vreme nosi svoje breme“ .(samo i jedino ako nismo voljni da učimo i radimo na sebi) 

Čovek se uči dok je živ.

Ovo je polazna osnova razumevanja svih novih znanja, veština i sposobnosti neophodnih u razumevanju „kako upravljati vremenom“. Poznajem puno ljudi koji imaju  otpor ili strah od učenja novih stvari, bilo da je to strah od tehnologije, ili strah od onoga kako i gde primeniti naučno.  Primer je moja sestra i njen strah od vožnje pre 30 godina.( ni do danas nije položila vožnju) Ne-razumevanje da postoji ispravan parkiran auto, punog rezervoara sa ključevima, ispred zgrade,  i ona koja ima svest (saznanje) da će joj auto olakšati i ubrzati svakodnevno kretanje i uštedeti vreme, kako bi joj olakšao život , samo i jedino ukoliko nauči da vozi, nije dovoljna motivacija u odnosu na strah(od nepoznatog- u ovom slučaju veštine upravljanja motornim vozilom) koji ima. Ili sada, 30 godina kasnije, kada je tehnološko znanje ne samo neophodno, nego nam danas može i spasiti život. 

Moja preporuka za kraj je:

vratite se alatima koje imate u ovom tekstu, uradite još jednom popis sa novim saznanjem,  analizirajte svoj točak životnih potreba, navika i zadovoljstava, budite posvećeni i iskreni, nadasve, disciplinovani  u radu na sebi, pa tako, procenite još jednom koliko energije rasipate za svaki od pobrojanih segmenata. I uradite ličnu preporuku – koliko bi vam poznavanje određenih veština koristilo. Koje veštine tačno?  

Upamtite da ste vi sami sebi  najveći saboteri i „potencijalna pretnja u upravljanju vremenom“, samo zato što smo  svi nestrpljivi pa tako želimo rezultate sad i odmah, zaboravljajući da je za sve „potrebno vreme“, skloni smo da se zanesemo rokovima, ne sagledavši do kraja sopstvenu dinamiku. Pa su nam tako pretnja u upravljanju vremenom „ prebrzo  i previše“.  previše zadataka u kratkom roku, dovodi do stresa, koji pak zahteva dodatnu energiju, koji  najčešće iziskuje zadovoljenje potreba na instant način, čime upadamo u začarani krug „nemogućnosti i nedovoljnosti“.

Dodatak za odvažne može biti: da pojam „vremena“ zamenite pojmom“ života“,pa tako pre no što odlučite kako ćete od danas trošiti vreme, postavite sebi pitanje „imam li ja života za to“?

[/fusion_text][/fusion_builder_column][/fusion_builder_row][/fusion_builder_container]