Četvrti modul Praktičarskog treninga

 

Četvrti modul Praktičarskog treninga

 

Novu 2019. godinu započeli smo četvrtim modulom Praktičarskog treninga koji je održan  12. i 13. januara 2019.  Trening je vodila trener Tamara Vlahović, asistent je bila Slađana Galuška.

Podsetile smo se dešavanja u u 2018. i istakle sva važna postignuća. Zatim smo razmotrile planove za 2019. i pričale o ciljevima i postavljanju roka za njihovo ostvarenje.

Naziv ovog modula je „Magija jezika“, te smo razgovarale o komunikaciji i predstavljeni su metamodel i Milton model. Učesnice su razmišljale o značenju pojedinih pojmova kao što su ljubav, zdravlje, sreća, prosperitet i proširivale svoju mapu razmenom informacija sa članovima grupe.

Na primerima su uvežbavale da postavljanjem pitanja učine određene iskaze preciznijima i učile da primenjuju govor uticaja.

Poslednji deo modula je bio posvećen metafori kao važnoj tehnici izražavanja, pričanja priča i ukazivanja na rešavanje problema. Polaznice su radile vežbu „Priča o meni“ u kojoj je zadatak bio da opišu svoj život kao knjigu, film, TV seriju. Trebalo je da odrede žanr, naslov, sličnost naslova i junaka sa ličnom situacijom, da kroz priču pokažu koje resurse treba da ima junak da bi rešio problem ili ostvario cilj i kako se završava knjiga ili film.

Bio je ovo zabavan trening sa mnogo emocija, promišljanja o životu i klik momenata koji su doneli jasnije ciljeve i pokazali puteve do njih.

 

Slađana Galuška

 

Jedna učesnica je koristeći tehniku pisma iz budućnosti, opisala jedan svoj dan iz pozne starosti.

 

Pismo iz budućnosti

Početak zadatka se sastojao u promišljanju i vizuelizaciji mesta na kom želim da budem u poznim godinama. Zamislila sam da me okružuju more, pesak, duge plaže i šetališta u blizini doma, bašta ispunjena cvećem. Razmišljajući o prostoru u kom živim, zaključila sam da to je ambijent ispunjen knjigama, kaminom i fotografijama.

On odaje toplinu, mir i spokoj i pokazuje moju strast prema dekoraciji, brigu o biljkama i ljubav prema psima.

 

Slika iz budućnosti

Nedelja je. Jutros sam se probudila u 6 sati dok je on još spavao. Obukla sam se i uputila ka moru. O da, povela sam i psa. Jutarnje šetnje po mekom pesku uz zvuke talasa i blago sunce su idealno vreme za sebe. Nakon pola sata šetnje i još toliko vremena vežbanja joge, uputila sam se na pijacu. 

Javila sam se ranoraniocima i prodavcima, proćaskala sa Perom koji je i ovog jutra, kao i svakog pretodnog, prodavao svežu ribu upecanu tokom noći.

Spremala sam gvakamole i pekla hleb sa semenkama za doručak. Probudila sam muža, zajedno smo jeli i šalili se. Potom smo spakovali knjige, kreme za sunčanje, šešire i sendviče u veliku torbu za plažu i našim malim brodom se odvezli do mirnog dela mora, usidrili, pili vino, čitali knjige, igrali karte, smejali i plivali. Kasno popodne je, evo nas u dvorištu, sedimo u ležaljci i gledamo zalazak sunca. Veče smo proveli sa prijateljima u prisećanju dogodovština od prošle nedelje i smehu.

Sada sedim i gledam zvezde i pišem svoj dnevnik, razmišljam kako je lepo kada u životu upoznaš mnogo dobrih ljud, radiš posao koji obožavaš, ujutru ustaješ i ubereš limetu u dvorištu, za ručak ribu začiniš ruzmarinom koji raste već godinama pod prozorom. Lepo je kada si nomad i upoznaješ svet, stičeš mnogo iskustva i nešto materijalnih stvari.

Lepo je ustati svakog jutra uz miris i toplinu doma, osećati se voljenom i voleti ljude koje baš želim da volim. Lepo je doživeti mirnu, spokojnu starost koja izaziva smešak na kraju dana i osećaj da sam ovaj život zaista proživela, i da su svi životni padovi i usponi imali svoju svrhu – da jednog dana, baš danas, budem ovde i budem ja.

Ivana Aleksić

 

Treći modul Praktičarskog treninga

Kraj 2018. godine obeležio je treći modul NLP Praktičarskog treninga za generaciju 2018/2019. održan 22. i 23. decembra 2018. Trening je vodila trener Tamara Vlahović, asistent je bila Slađana Galuška.

Predstavljene su nove teme: način postavljanja ciljeva i pronalaženje resursa za njihovo ostvarivanje. Polaznice su uvežbavale tehniku sidrenja za promenu stanja od trenutnog do željenog.

Tokom treninga sve su se učesnice složile da iako su sve različite, sve su i slične, da je uspostavljena dobra energija između đaka i predavača i da polaznice zaista mogu da nauče nešto novo, da se menjaju, da rastu i da se osećaju udobno kao kod kuće.

Modul je uglavnom bio posvećen ciljevima. Prethodna dva modula su bila zagrevanje, malo istezanja i priprema za pravo vežbanje. Sada su polaznice pokazale da probijaju svoje barijere i iskoračuju iz ustaljenog razmišljanja i ponašanja. Iz njihovih dnevničkih beleški i komentara o razlici u ponašanju od pre samo nekoliko meseci i sada, jasno je da su neki ciljevi već ostvareni i čekaju ih novi. Prihvatile su terminologiju NLP-a, razumeju osnovne postavke i prepoznaju ih u svom iskustvu. Priča o ciljevima iz prethodnih modula dodatno je pojašnjena i učesnice znaju šta će dalje. Opšti je cilj da se više vežba i

manje jedu slatkiši.

Družile smo se u veseloj novogodišnjoj atmosferi uz jelku, svetiljke, vesele šoljice i šarene medenjake. Pričalo se i o tome kako će ko i gde dočekati Novu godinu i nekako se osećalo da se bliže praznik, odmor i novi početak.

Slađana Galuška

 

Kako polaznice razmišljaju o životu i promenama pokazuje poetski zapis Kristine Živković.

 

Put ka lepšem životu

 

Pre samo pola godine sam se osećala veoma loše, možda baš kao vi sada.

Tada sam čvrsto odlučila da to stanje promenim.

Kako nisam imala sa kim da pričam o tome šta želim da menjam, počela sam da čitam knjige i gledam motivacione klipove.

Shvatila sam da me to jako ispunjava i čini srećnom.

Pošto bi mi često bio prenatrpan raspored obaveza, ne bih uspevala da ih završim jer bih neke zaboravila, a neke ostavila za sutradan.

Sigurno su vam već poznati takvi izgovori.

Zatim sam počela da vodim dnevničke beleške, kao i da pravim planove za naredni dan, pa i nedelju.

To mi je bilo i to mi je još uvek veoma korisno.

 

U proteklih par dana sam zapisala ovaj tekst, koji sada sa velikom radošću delim sa vama.

 

Inspirisana sam više nego ikada. Srećna sam i bezbrižna kao kad sam bila jako mala.

Ležim u toplom domu, slušam omiljene pesme i osećam kako mi duša uživa. O

vo mi je sasvim dovoljno za sreću.

Sreća nije negde izvan mene, sreća je u meni.

Nisam gladna, žedna, imam struju, ovu svesku u koju pišem, imam čistu i udobnu odeću, imam maštu koja može svašta.

Samo je bilo potrebno probuditi je i zadržati je budnom.

Ovo je bila posebna godina u mom životu. U spoljašnjem svetu su se desile promene, ali ipak one najdraže i najupečatljivije su se desile negde duboko u meni.

Osećam ih.

Nema više nervoze i napetosti kao pre, nema u onako velikoj meri. Smirenija sam.

Naučila sam da se kontrolišem i ne eksplodiram.

Naučila sam da kažem šta želim, šta hoću, šta mi je potrebno.

Naučila sam da razumem sebe.

Još uvek imam dosta materijala za učenje i usavršavanje, ali već sada sam jako ponosna na sebe zbog dosadašnjih savladanih i usvojenih lekcija.

Sada mogu da pevušim tužne pesme, a da me ne rastuže.

Mogu da kontrolišem svoje misli. Biram one koje će mi biti korisne.

Udišem vazduh punim plućima.

Naučila sam da dišem i da živim život o kom sam maštala.

Bojim ga bojama koje prijaju mojim očima.

Osvežavam ga novim idejama, prijateljima, boljom, lepšom, hrabrijom, odlučnijom i istrajnijom verzijom sebe.

Mogu sve što zamislim!

Moj um, telo i emocije čine celinu.

Pažljivo ih osluškujem i dajem im ono što im je potrebno.

Život je lep ako se živeti zna.

 

Kristina Živković