Kraj 2018. godine obeležio je treći modul NLP Praktičarskog treninga za generaciju 2018/2019. održan 22. i 23. decembra 2018. Trening je vodila trener Tamara Vlahović, asistent je bila Slađana Galuška.
Predstavljene su nove teme: način postavljanja ciljeva i pronalaženje resursa za njihovo ostvarivanje. Polaznice su uvežbavale tehniku sidrenja za promenu stanja od trenutnog do željenog.
Tokom treninga sve su se učesnice složile da iako su sve različite, sve su i slične, da je uspostavljena dobra energija između đaka i predavača i da polaznice zaista mogu da nauče nešto novo, da se menjaju, da rastu i da se osećaju udobno kao kod kuće.
Modul je uglavnom bio posvećen ciljevima. Prethodna dva modula su bila zagrevanje, malo istezanja i priprema za pravo vežbanje. Sada su polaznice pokazale da probijaju svoje barijere i iskoračuju iz ustaljenog razmišljanja i ponašanja. Iz njihovih dnevničkih beleški i komentara o razlici u ponašanju od pre samo nekoliko meseci i sada, jasno je da su neki ciljevi već ostvareni i čekaju ih novi. Prihvatile su terminologiju NLP-a, razumeju osnovne postavke i prepoznaju ih u svom iskustvu. Priča o ciljevima iz prethodnih modula dodatno je pojašnjena i učesnice znaju šta će dalje. Opšti je cilj da se više vežba i
manje jedu slatkiši.
Družile smo se u veseloj novogodišnjoj atmosferi uz jelku, svetiljke, vesele šoljice i šarene medenjake. Pričalo se i o tome kako će ko i gde dočekati Novu godinu i nekako se osećalo da se bliže praznik, odmor i novi početak.
Slađana Galuška
Kako polaznice razmišljaju o životu i promenama pokazuje poetski zapis Kristine Živković.
Put ka lepšem životu
Pre samo pola godine sam se osećala veoma loše, možda baš kao vi sada.
Tada sam čvrsto odlučila da to stanje promenim.
Kako nisam imala sa kim da pričam o tome šta želim da menjam, počela sam da čitam knjige i gledam motivacione klipove.
Shvatila sam da me to jako ispunjava i čini srećnom.
Pošto bi mi često bio prenatrpan raspored obaveza, ne bih uspevala da ih završim jer bih neke zaboravila, a neke ostavila za sutradan.
Sigurno su vam već poznati takvi izgovori.
Zatim sam počela da vodim dnevničke beleške, kao i da pravim planove za naredni dan, pa i nedelju.
To mi je bilo i to mi je još uvek veoma korisno.
U proteklih par dana sam zapisala ovaj tekst, koji sada sa velikom radošću delim sa vama.
Inspirisana sam više nego ikada. Srećna sam i bezbrižna kao kad sam bila jako mala.
Ležim u toplom domu, slušam omiljene pesme i osećam kako mi duša uživa. O
vo mi je sasvim dovoljno za sreću.
Sreća nije negde izvan mene, sreća je u meni.
Nisam gladna, žedna, imam struju, ovu svesku u koju pišem, imam čistu i udobnu odeću, imam maštu koja može svašta.
Samo je bilo potrebno probuditi je i zadržati je budnom.
Ovo je bila posebna godina u mom životu. U spoljašnjem svetu su se desile promene, ali ipak one najdraže i najupečatljivije su se desile negde duboko u meni.
Osećam ih.
Nema više nervoze i napetosti kao pre, nema u onako velikoj meri. Smirenija sam.
Naučila sam da se kontrolišem i ne eksplodiram.
Naučila sam da kažem šta želim, šta hoću, šta mi je potrebno.
Naučila sam da razumem sebe.
Još uvek imam dosta materijala za učenje i usavršavanje, ali već sada sam jako ponosna na sebe zbog dosadašnjih savladanih i usvojenih lekcija.
Sada mogu da pevušim tužne pesme, a da me ne rastuže.
Mogu da kontrolišem svoje misli. Biram one koje će mi biti korisne.
Udišem vazduh punim plućima.
Naučila sam da dišem i da živim život o kom sam maštala.
Bojim ga bojama koje prijaju mojim očima.
Osvežavam ga novim idejama, prijateljima, boljom, lepšom, hrabrijom, odlučnijom i istrajnijom verzijom sebe.
Mogu sve što zamislim!
Moj um, telo i emocije čine celinu.
Pažljivo ih osluškujem i dajem im ono što im je potrebno.
Život je lep ako se živeti zna.
Kristina Živković