Jedan od najvećih strahova je strah od samoće. Zbog tog straha radimo često i puno da nekog usrećimo, neretko i bezvoljno, preko svojih mogućnosti  preuzimamo odgovornost za tudja očekivanja, a onda i sami očekujemo da neko nas usreći.
Pretpostavljamo i čeznemo da i nas razumeju, da umeju da nam čitaju misli da znaju kako se osećamo.
I tako u krug iz dana u dan, a onda nekako, najčešće u prazničnim okupljanjima, kad su svi tu, u momentima kad se sumiraju rezultati i uspesi, shvatimo koliko smo zapravo samo posmatrači svog života i koliko u tom našem životu jednostavno nema nas, sa našim potrebama i htenjima.
A zdrava ljubav prema sebi znači pre svega, da donosimo odluke za svoj život bez nagona da se pravdamo za iste i ne podilazeći drugima, iz preke potrebe ne-dovoljnosti, već živeci ono što želimo, čemu stremimo, uživajući u onome što nas veseli i čini boljim. (sebi)