Kada u pretraživaču ukucate “Work-Life Balance”, izaći će Vam 1000+ različitih tekstova, članaka, istraživanja i kejseva, koji su tu da nas kolektivno podsete da nešto ne radimo kako treba.
Okej… neki su možda ipak tu da nam pokažu kako da život živimo bolje, kako da posao radimo bolje.
Ne samo da je termin “work-life” balansa odavno izvikan, već je postao i trendi floskula velikih korporacija koje se ovim terminom, koriste u cilju da privuku nove, i zadrže postojeće talente.
I sve je to u redu, dok je to realnost našeg života. Dok smo uspešni u balansiranju dve strane medalje, i dva najvažnija aspekta života.
No, da li je realno, izvodljivo, moguće dostići taj balans, a ne samo zagovarati isti? To je već pitanje kome treba pristupiti na drugačiji način.
A čim nešto može biti drugačije – ja sam tu da testiram.🤓
Zašto je balans - prevaziđen?
Važno je da znamo da je “Work-Life Balance” kao termin, nastao tokom 1980-ih godina, kada je Ženski Pokret, primarno u zapadnim državama, zagovarao kreiranje boljih uslova za rad. Žene su tada zahtevale uslove, o kojima se danas ne pregovara, već ih podrazumevamo…
Od trudničkog i porodiljskog odsustva, do fleksibilnog radnog vremena… To su bili uslovi, koje su žene zahtevale, kako bi se dostigao, tada utopijski koncept balansa.
O tome, rekla bih, danas nema ni pogovora.
Naša civilizacija i tržište rada, napredovalo je u razvoju uslova fleksibilnosti, pa sada i očevi u određenim firmama dobijaju svoje “paternity” odsustvo, zaposleni imaju slobodne dane kada im deca kreću u prvi razred, ili kada su velika životna dešavanja u pitanju.
Napredak je, u odnosu na osamdesete godine prošlog veka evidentan, jer smo, napokon shvatili da su ovo osnovne, nasušne potrebe svakog pojedinca, a ne benefiti i dobri uslovi za rad.
Zašto je balans - irelevantan?
Danas, kišovitog ponedeljka, septembra 2024. godine, dok iz udobne fotelje u dnevnoj sobi, pišem ovaj tekst, mogu slobodno da zaključim da je balans ovog tipa – irelevantan. Ne zato što je on nevažan za naš život, već zato što je balans postao stvar subjektivnosti. Fluidni koncept, za svakoga drugačiji. Pogotovo nakon iskustava koje smo proživeli na globalnom nivou, poput korona virusa, ratova, ekstremno brze digitalizacije ili neočekivano ratoborne automatizacije.
I sada, kada pričamo o balansu koje su žene zagovarale osamdesetih godina, i balansu koji zahtevamo danas, jasno je da su uslovi poput trudničkog i porodiljskog odsustva, samo delić premise o kojoj bi trebalo da razgovaramo.
Da… iskustva prethodnih godina naučila su nas da je balans potrebniji nego ikada, pa sada imamo tu “privilegiju” da se većina funkcija i poslova može vršiti van okvira kancelarije. Uz jedan gedžet, vaš online doprinos sa bilo koje tačke na svetu, može biti jednak vašem učinku iz kancelarije. Naučili smo i da neke mejlove, aktivnosti i taskove, možemo raditi i van “standardnog” okvira od 9 do 5, već ih možemo zakazati, raditi u periodu koji nama odgovara ili kada nam druge obaveze to dozvole. I to su, bez ikakve dileme, najveće blagodeti 21. Veka.
Zato, zbog svih tih novih uslova, drugačijih potreba i kompleksnijih životnih okolnosti, danas, u 2024. godini, važno je da koncept balansa, proširimo na nove nivoe – kako bi on postao, ponovo relevantan.
Zašto je balans - nedostižan?
U okruženju poput Life&Mind Studija, koja je porodična kompanija koja postoji već 16 godina i razvija se korak u korak za potrebama tržišta, balans je, vrlo verovatno nedostižan. Zašto to mislim – i zašto sam u to sigurna?
Zato što – sem ako ga kolaborativno, unutar tima, i individualno, definišemo, objasnimo i postavimo na noge – balans će ostati samo jedna od floskula kojim se služimo kako bismo kao i one druge, velike korporacije, privukli nove talente.
Balans je, kao što sam rekla, subjektivan termin, vrednost i kriterijum koji je za svakoga drugačiji, spram njegovih potreba i ciljeva, ali i u zavisnosti od organizacione kulture, vrednosti i vizije kompanije.
Balans možemo u tom kontekstu, posmatrati kao “mirođiju” na svakom spratu Maslovljeve piramide, koji – nas vodi do sledećeg nivoa. I u to, duboko verujem.
Za nekoga je balans mogućnost da u 17:00h isključi svoj kompjuter i ne nosi posao kući. Za nekoga je balans da ga kolege sa posla ne zovu van radnog vremena. Za nekoga je balans to da postoji fleksibilnost radnog mesta i vremena. A za druge, balans je mogućnost da svoj um utišaju. Da zaustave tok ideja, nezavršenih zadataka i “drndoja” koji nas povremeno, onako iz vedra neba, podseti da može biti bolje. I za nekoga poput mene, a verujem i za svakog preduzetnika, ovakav balans je nedostižan.
Ne zato što je fizički nedostižan, već zato što je psihički – nelogičan.
Balans tog tipa, ne predstavlja dugoročno rešenje za preduzetnike, jer je svaka vaša, privatna ili poslovna odluka, direktno vezana za oba aspekta života. I ako su oba aspekta života tako usko povezana, koliko je dostižno pomiriti ih – tako da ne ugroze jedan drugog?
Zašto je balans - neophodan?
Sada, kada smo potegli ona teška pitanja i oborili hipotezu postojanja balansa kakvog ga poznajemo – važno je da znamo zašto je neophodan.
Naš dosadašnji rad sa preko 3000 klijenata u sklopu edukacija, koučing sesija i projekata, pokazalo mi je da ne postoje dve ličnosti u nama. Iako imamo više identiteta na dnevnom nivou (roditelj, partner, dete, nadređeni, čistačica, spremačica, pevačica…) nije realno iste odvojiti.
Kao što sam pomenula Life&Mind Studio je porodična firma koju vodimo moja Mama i ja – i dalje se svakodnevno svađamo za povišice, pričamo o poslu dok se vozimo kući, pričamo o neopranom vešu u kancelariji, o tome ko će pokupiti babinu pitu, ko će kome sipati gorivo.
Dok će neki reći da to nije dobro, proaktivno ili korisno – ja ću reći – normalno je. Zato što smo balans, definisale ranije – kao baš onakvog kaav nam je potreban.
Iako posao nosimo kući, iako kuću nosimo na posao, bilo nam je važno da napravimo strukturu radnog vremena i delegiranje tako – da posao služi nama, a ne obrnuto. Zbog prirode posla i dinamičnosti projekata, naše radno vreme je od 10 do 18h, a prvi radni zadaci koji ne mogu da čekaju, su već oko 8 ujutru, završeni i to najčešće sa telefona, iz udobne fotelje iz koje upravo pišem ovaj tekst.
Balans u našem radu, ogleda se u lakoći rada. I tome da je većina “dosadnih”, administrativnih stvari odavno digitalizovana. U tome da imamo “free time” tokom dana koje nam omogućava slobodu da se posvetimo onome što nam je u tom trenutku potrebno. Bilo to da prošetamo, sredimo kancelariju, odemo do kuće da se odmorimo, ili pustimo mašti na volju.
Imamo tu fleksibilnost da tokom nedelje samostalno odlučimo koji dani su nam slobodni, da se bavimo stvarimo koje su nam potrebne ili koje dugo izbegavamo. Neko tim danima ide na piće, u šoping ili pravi banana hleb, a neko crta vizuale za skripte i planira sledeće projekte.
Iako imamo i predefinisane periode za odmor i putovanja, desi se da ga nekada ne iskoristimo u onom “standardnom” okviru. Da, idemo na odmor, putujemo i uživamo, ali da – nosimo laptopove, iPade i telefone, i baš u trenutku kada sunce upekne na plaži – pogledamo se i kažemo “Hajde da malo brainstorm-ujemo”. I ako ne odgovorimo na neki mejl u dan/dva od prijema, znamo da nije smak sveta. Čak i naš automatski odgovor u tom trenutku kaže:
Ne kažem da je ovo pravi način da dostignete balans. Niti da je ovo – definicija balansa za svakoga. Važan je proces koji nas do balansa dovodi.
Zato, bilo da ste preduzetnik ili ne – važno je da sami definišete šta za vas znači balans, i šta je ono što je vama važno, kada je “balansiranje” u pitanju. Kada to znate, vrlo lako ćete doći do odgovora kako da to implementirate u svojoj firmi – ili pak, da li je firma u kojoj radite, pravi fit za vas i vaše potrebe.
Neka ključna pouka ovog teksta bude, da je balans dostižan samo ako je kreiran, po vašoj meri.
Etabliran 2008. Godine, Life&Mind Studio je beogradski edukativni centar specijalizovan za razvoj organizacija i pojedinaca. Uz moderne metodologije i personalizovan pristup, kreira jedinstveno iskustvo učenja i pruža integrativno, savremeno znanje neophodno za održiv i eksponencijalni rast u 21. Veku. Posetite naš website ili preuzmite portfolio projekata i treninga.