Svi mi živimo iste živote samo na različitim adresama,

reče Milena na svojoj prezentaciji, podsećajući nas koliko malo znamo o svojim životima.  

Subota, 01.08.2020. kao stvorena za odmor, uživanje na reci, jezeru ili istraživanje okolnih ravnica i traženje na mapi Srbije brdsko planinske neistražene predele.  Dan kojim se obično pravi pauza od gradske vreve i poslovne užurbanosti , dan koji označava da je došlo vreme da se posvetimo sebi  i sitnicama koje život znače. 

Ovaj vikend je kao i mnogi ranije bio drugačiji. Poseban.  Slavili smo. Birali smo da ostanemo u gradu, birajući da proslavimo završetak  jednog  tek započetog  putovanja . Ukoliko se neko od vas pita: “kako je to moguće i zar nije kontradiktorno”, imamo par fotografija da to i dokumentujemo. Uz fotografije imamo i zabeležene priče o uspehu, zajednička je ona u kojoj se prepričavaju dogodovštine iz detinjstva koja podsećaju na likove iz bajke o kojima su pisale Aleksandra i Biljana, o nekim paralelnim svetovima i Putovanjima Heroja.

Poseban dan za NLP Praktičare, koji su mnogo više od naše VI grupe polaznika  NLP edukacije na kojoj su otkrili svoj IKIGAI, (u slobodnom tumačenju- svrha postojanja) otkrivali svoje potencijale, paralelno učeći kako da unaprede određene veštine neophodne za lični rast I profesionalni razvoj. Delić atmosfere nije lako preneti ni sada 24h kasnije.  

Neke stvari se nedaju prepričati, moraju se doživeti. 

Barbarino svedočenje o periodu u kome je  imala mogućnosti da zaviri u središte sebe i u svom srcu prepozna Milenu, Biljanu, Aleks, Tanju, Jelenu, Katarinu i Asimu.  Asiminu posebnost ni jedan fotograf ne može da zabeleži, ali zato Andrijana, Brana i Tamara mogu da  vas podsete da  zamislite Feniks pticu. Ikigai je Tanja predstavila višestruko, ciljano, demonstrirajući  sveukupno angažovanje.  Ovaj NlP Prakstitioner nas je pozvao na promišljanje, radnu angažovanost I negovanje kritičkog razmišljanja. 

Ideja vodilja našeg rada na ovom Practitioneru je bila:“Ja sam sebi najteži čovek sa kojim sam imao posla.”

Uz nesebičnu Andrijaninu podršku, mesecima smo svakodnevno otkrivale sve ono čega nisu bile svesne, ni onda kada su nas stres, loše upravljanje vremenom, nekorisno ponašanje i nefunkcionalno stanje podsećali, da smo zaboravili da komuniciramo sa sobom, zaboravljajući da imamo izbora i da nam izbor daje i moć i odgovornost.   

Dešavaće se ponovo, sigurni smo, baš kao i u  novonastala prijateljstva. Naučili smo da se ne navikavamo, da očekujemo neočekivano, da ako neko nešto može da zapetlja, da se lako da raspetljati kada znamo da ne možemo da ne komuniciramo i da je komunicirati lako, ako znamo kako.  

Nastavljamo tako što sada biramo neke nove priče i pričamo ih drugačije.