Četvrti modul Praktičarskog treninga

 

Četvrti modul Praktičarskog treninga

 

Novu 2019. godinu započeli smo četvrtim modulom Praktičarskog treninga koji je održan  12. i 13. januara 2019.  Trening je vodila trener Tamara Vlahović, asistent je bila Slađana Galuška.

Podsetile smo se dešavanja u u 2018. i istakle sva važna postignuća. Zatim smo razmotrile planove za 2019. i pričale o ciljevima i postavljanju roka za njihovo ostvarenje.

Naziv ovog modula je „Magija jezika“, te smo razgovarale o komunikaciji i predstavljeni su metamodel i Milton model. Učesnice su razmišljale o značenju pojedinih pojmova kao što su ljubav, zdravlje, sreća, prosperitet i proširivale svoju mapu razmenom informacija sa članovima grupe.

Na primerima su uvežbavale da postavljanjem pitanja učine određene iskaze preciznijima i učile da primenjuju govor uticaja.

Poslednji deo modula je bio posvećen metafori kao važnoj tehnici izražavanja, pričanja priča i ukazivanja na rešavanje problema. Polaznice su radile vežbu „Priča o meni“ u kojoj je zadatak bio da opišu svoj život kao knjigu, film, TV seriju. Trebalo je da odrede žanr, naslov, sličnost naslova i junaka sa ličnom situacijom, da kroz priču pokažu koje resurse treba da ima junak da bi rešio problem ili ostvario cilj i kako se završava knjiga ili film.

Bio je ovo zabavan trening sa mnogo emocija, promišljanja o životu i klik momenata koji su doneli jasnije ciljeve i pokazali puteve do njih.

 

Slađana Galuška

 

Jedna učesnica je koristeći tehniku pisma iz budućnosti, opisala jedan svoj dan iz pozne starosti.

 

Pismo iz budućnosti

Početak zadatka se sastojao u promišljanju i vizuelizaciji mesta na kom želim da budem u poznim godinama. Zamislila sam da me okružuju more, pesak, duge plaže i šetališta u blizini doma, bašta ispunjena cvećem. Razmišljajući o prostoru u kom živim, zaključila sam da to je ambijent ispunjen knjigama, kaminom i fotografijama.

On odaje toplinu, mir i spokoj i pokazuje moju strast prema dekoraciji, brigu o biljkama i ljubav prema psima.

 

Slika iz budućnosti

Nedelja je. Jutros sam se probudila u 6 sati dok je on još spavao. Obukla sam se i uputila ka moru. O da, povela sam i psa. Jutarnje šetnje po mekom pesku uz zvuke talasa i blago sunce su idealno vreme za sebe. Nakon pola sata šetnje i još toliko vremena vežbanja joge, uputila sam se na pijacu. 

Javila sam se ranoraniocima i prodavcima, proćaskala sa Perom koji je i ovog jutra, kao i svakog pretodnog, prodavao svežu ribu upecanu tokom noći.

Spremala sam gvakamole i pekla hleb sa semenkama za doručak. Probudila sam muža, zajedno smo jeli i šalili se. Potom smo spakovali knjige, kreme za sunčanje, šešire i sendviče u veliku torbu za plažu i našim malim brodom se odvezli do mirnog dela mora, usidrili, pili vino, čitali knjige, igrali karte, smejali i plivali. Kasno popodne je, evo nas u dvorištu, sedimo u ležaljci i gledamo zalazak sunca. Veče smo proveli sa prijateljima u prisećanju dogodovština od prošle nedelje i smehu.

Sada sedim i gledam zvezde i pišem svoj dnevnik, razmišljam kako je lepo kada u životu upoznaš mnogo dobrih ljud, radiš posao koji obožavaš, ujutru ustaješ i ubereš limetu u dvorištu, za ručak ribu začiniš ruzmarinom koji raste već godinama pod prozorom. Lepo je kada si nomad i upoznaješ svet, stičeš mnogo iskustva i nešto materijalnih stvari.

Lepo je ustati svakog jutra uz miris i toplinu doma, osećati se voljenom i voleti ljude koje baš želim da volim. Lepo je doživeti mirnu, spokojnu starost koja izaziva smešak na kraju dana i osećaj da sam ovaj život zaista proživela, i da su svi životni padovi i usponi imali svoju svrhu – da jednog dana, baš danas, budem ovde i budem ja.

Ivana Aleksić

 

0 replies

Leave a Reply

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

4 × four =