Zagrljaj

Porodični terapeut i psiholog Virdžinija Satir kaže da  je čoveku potrebno četiri ( 4 ) zagrljaja dnevno da bi preživeo; osam ( 8 ) zagrljaja dnevno da bi se održao, a  dvanaest ( 12 ) da bi napredovao.

Još jedan psiholog koji se bavi uspešnim ljudima Jack Kanfield, došao je do zaključka i u svojoj teoriji o zagrljaju  navodi  kako je grljenje zdravo, sasvim prirodno i praktično – savršeno.

Začetnik ideje o zagrljaju, tačnije grljenju je Juan Mann – Britanac, australijskog porekla, koji se nakon smrti dede vratio u Astraliju. Kada je stigao na aerodrom u Sidnej – shvatio je da je on jedini od svih putnika koji nije imao koga da zagrli. Upravo taj osećaj ga je podstakao – da odluči da besplatno grli i tako usrećuje druge ljude.

Tako se i 21. Januar obeležava danom Međunarodnog zagrljaja.

I svi mi koji volimo da se grlimo, koliko to često radimo?

Koliko smo se udaljili od te spontanosti, da kada vidimo poznate, nama drage ljude, to im pokažemo i zagrljajem…ili … koliko smo se u svakodnevnoj jurnjavi udaljili od te prisnosti  i pokazivanja emocija na  javnim mestima?

I šta je sa iskonskom potrebom svih nas za nežnošću, utehom ili podrškom?

Ukoliko se samo prisetite perioda odrastanja, kako je bilo prirodno kad se rastužimo, povredimo ili rasplačemo, da nas roditelji ili neko nama blizak zagrli i time nas istog momenta smiri i uteši. Često u tom nežnom zagrljaju, osluškujući damare sigurnosti, osećali smo da nam se nikad više neće desiti ništa loše..bezbedni smo..i u tom času više i ne postoji bol..tuga..strah..

Kasnije, odrastajući, kad je postajalo „ blago neprimereno“ pokazivati emocije pred društvom, dok smo molili roditelje da prestanu da nas cmaču i grle pred školom, na ulici, polako smo se zatrpavali nekim drugim vrednostima, a opet  očekujući , da kad god uradimo nešto dobro, budemo potapšani po ramenu, u znak podrške, poštovanja, odobravanja…

A zapravo taj telesni dodir je najače sredstvo, jače i od same reči za izražavanje emocija…

..neopisivo..

Mnogobrojna naučna istraživanja su to sve i dokazala:

  • da grljenje utiče pozitivno na zdravlje osoba koje se grle prvenstveno snižava krvni pritisak
  • zagljaj utiče na bolje raspoloženje
  • grljenje povezuje um i telo
  • zagrljajem se snižava nivo kortizola, hormona stresa
  • prilikom zagrljaja luči se takođe i oksitocin – hormon koji je zadužen za emocionalno vezivanje
  • jača imunitet – otklanja bol.

 

Koliko je zapravo, sam telesni dodir važan svakome od nas, jedno je od pitanja na koje samo vi možete da date odgovor. Ja vas za početak, podstičem da ukoliko želite, date šansu sebi da sve ovo i isprobate.

 

Važno –  prilikom isprobavanja da to budu osobe koje poznajete i koje su vam drage.

 

Za početak je dovoljno i par sekundi..

 

*1 min je taj koji leči..

 

Probajte sa svojim ukućanima, decom, partnerima i  prijateljima. Možete da počnete i dnevnik da vodite, koliko zagrljaja ste u toku dana imali… Možda i vi dokažete sebi i svetu da gore navedena pravila važe i za vas..

 

Meni  lično, svakako znače..

 

Tamara Vlahović

                                                    NLP Internacionalni  Trainer & Coach

Samoća je kad u mom životu nema mene

Jedan od najvećih strahova je strah od samoće. Zbog tog straha radimo često i puno da nekog usrećimo, neretko i bezvoljno, preko svojih mogućnosti  preuzimamo odgovornost za tudja očekivanja, a onda i sami očekujemo da neko nas usreći.
Pretpostavljamo i čeznemo da i nas razumeju, da umeju da nam čitaju misli da znaju kako se osećamo.
I tako u krug iz dana u dan, a onda nekako, najčešće u prazničnim okupljanjima, kad su svi tu, u momentima kad se sumiraju rezultati i uspesi, shvatimo koliko smo zapravo samo posmatrači svog života i koliko u tom našem životu jednostavno nema nas, sa našim potrebama i htenjima.
A zdrava ljubav prema sebi znači pre svega, da donosimo odluke za svoj život bez nagona da se pravdamo za iste i ne podilazeći drugima, iz preke potrebe ne-dovoljnosti, već živeci ono što želimo, čemu stremimo, uživajući u onome što nas veseli i čini boljim. (sebi)